Stih “Hoću da znam kuda vodi ovaj put, mene i život moj” bio bi astrosimbolična slika Sunca u Strelcu. Sunce vazda nešto HOĆE! Komanduje, zahteva, apsolutno očekuje, zato planira, rukovodi, vlada zapravo. A Strelac je put. I kao autoput ali i kao TAO (taoizam), i kao put kojim smo izabrali da se krećemo. Put imaju i grešnici i sveci, i bagra i dušebrižnici i nema ko nije na putu. Taj put ima svoje znake i upozorenja (Merkur), ima svoje neprijatelje i opasnosti (Mars), i one nagrade kao u igrici kada vam neki silan keš padne s neba u novčanik (Venera). No to sve je da dan prodje u nekom raspoloženju. Bitni su oni dugotrajniji aspekti sporih planeta. A Neptun već godinama kvadrira Strelca od kada je u Ribama.

sunce kvadrat neptun
sunce kvadrat neptun

 

Kvadrira naš put i sada kad je Sunce iz Strelca u kvadratu sa Neptunom u Ribama – testiramo sebe. Put, mi na putu i magla oko nas. Krećemo se bez da išta vidimo. Znate onaj osećaj u gustoj magli – okrenete se iza – ne vidite ni prst pred okom, pa samim tim ni odakle ste krenuli, ne vidi se prošlost. A isto to sve važi i za budućnost i ono što je ispred.

Ostaje nam samo sada i intuicija, jaka vera da će se u nekom momentu magla podići ili mi skrenuti gde treba pa joj uteći.

A možda ćemo samo da sednemo tu gde smo i sačekamo da prodje. A možda ćemo usplahirano da potrčimo i pojurimo jer nam se ne svidja to što se vid smanjuje, planovi samim tim, a kako se smanjuje vidljivost smanjuje se svest i odosmo mi u podsvest sa svim strašilima koji nas sad kroz ovu maglu proganjaju, halucinacije se dižu umesto magle i silna pričinjenja. Jer bog iluzije i svakog ArtIllusion studija na svetu je Neptun. Tu je da nas omadjija do božanskog tripa, ali i da nas izludi da ne može dalje.

Eto i Marsa u Ribama da pripomogne u tom izludjivanju, ili ćemo da umislimo da smo odabrani kao Jovanka Orleanka ili Neo i da je naša misija da spasimo svet i da bez nas baš svet propada – pa ćemo prvo u misiju a onda u ludaru. Jedino važno je kakvi smo se verom? Ne u religijskom smislu, tu tek ima poludjelih i davno slepih, već vera… kad se ne vidi, kad nije u našoj moću, u moći Sunca, kada nas nešto drugo vodi ili nas baš naprotiv niko i ništa ne vodi, sami smo i to je sve što imamo.

Kakvi se svetovi kriju u nama?

To je ono što će da izleti iz ljudi ovih narednih dana. Ludilo i blagoslov podjednako. Neko kao da je bio na tom mestu oduvek i da za drugo ne zna pa ne da se ne boji već konačno malo odmora od sveta koji vazda misli da zna, a ništa ne zna. Jer ovo je i ne znam, ništa ne znamo, tajna smo, misterija ili smo zaboravljeni a samo umišljamo da smo važni, sve je isto i bez nas.

Nema nikakvih paterna koji govore o važnosti samo o trajnosti. O tome da će i kosmos opstati bez tu i tamo neke planete vremenom kao što je i do sada. Ovo je momenat kada se treba zagledati u magline, u odzumiranu sliku svemira gde se naš Sunčev sistem gubi potpuno iz vidokruga umesto u svoj selfi koji sada nikako da uspe. Nema Sunca, nema selfija.

Misterija kao smisao, tajna kao spas – jer ne znamo i tek u tom ne znamo čuči jedno možda.

Ovo je vreme za možda a ne za znam i hoću. A i za par redova Knjige o putu – Lao Cea. Sigurno ima na netu pa potražite, ako vas link ne odvede na novogodišnje rasprodaje – što je takodje iluzija samo sa tradicijom koju verno čuvamo. Kada se završi, ništa od nje ne ostaje, vraćaju se i gnev i bes, i mržnja i strah.

Kao u bioskopu. Sunce Neptun već radi i tu je do 7-8 decembra. Sve ono što ovih dana ljudi pripisuju retro Merkuru u najvećem broju je delo ovog kvadrata. Retro Merkur u Škorpionu je možda nešto pogrešno bacio u djubre, pogrešio objavljivanje dana sahrane na umrlici, to je ostavinska koja mora ponovo, ili su se sad dali da je konačno realizuju, pokvareni auto, dotrajali telefon, i laž. Mnogo laganja umesto da se ćuti, ali mnogi su i zaćutali. A Sunce Neptun je kada ne ide kako JA hoću. A i ako su mi dali da hoću, odjednom – ne mogu…

Izvor:Sanja Perić

ODGOVORI