Čudi me da na tako raznovrsnom i u svemu uslužnom internetu do sada nisam nabasao na kurs koji podučava kako uvek da ispadnete lepo dok vas fotografišu? Mora da je greška do mene, ne do interneta, jer da delujete srećno tokom fotkanja, trebalo bi da je ultimativna veština svakog savremenog čoveka. Možda bi predmet Poziranje pred fotoaparatom trebalo da se uvede semestralno u gimnazije i na fakultete!? Ne samo zbog one prastare da “jedna slika govori hiljadu reči”, više zbog toga što ne možete izbeći famu fotkanja, skoro svakodnevno. I, što je još teže, uglavnom sa istom temom: evo tu sam i ja, pored njega ili njih ili usred nekog “važnog” događaja. A u takvim situacijama obavezan je širok osmeh, zadovoljstvo u očima, ponos i blaženstvo na licu…

Samo da podsetim – nije lako slagati kameru. To polazi za rukom samo dobro pripremljenima na svaki bljesak foto-blica.

ljubav u doba fotkanja
ljubav u doba fotkanja

Političari odavno imaju savetnike za ponašanje tokom fotkanja i svojom pojavom u štampanim medijima neprekidno šire osećanje sigurnosti i optimizma. Interesantan izuzetak je novi američki predsednik Tramp koji se trudi da sve radi drugačije od ostalih. Tako je valjda, izbegavajući savete svojih medijskih stručnjaka, uspeo da sa premijerom Kanade Džastinom Trudoom napravi fotografiju koja deluje komično, pa i ponižavajuće. Taj potpuno isti trenutak zabeležen je i odličnim video snimkom, koji pokazuje nešto sasvim drugo. Nigde ni traga Trudoovog ignorisanja sagovornika i arogancije. Naprotiv, kanadski premijer je veoma učtiv i prijatan, ali fotografija ima svoja pravila, svoje zamke i svoje tamne vilajete.

Koliko ima mobilnih telefona, toliko danas ima i fotoaparata. Samo su sekunde u pitanju dok neko iz džepa ne izvadi svoj i slika vas. Mlađi beleže sve oko sebe, ne ispuštajući mobilni iz ruku.

Svaki trenutak povišenog zadovoljstva prilika je da se u planetarni svet socijalnih mreža pošalje nova fotka.

Susreti starih prijatelja obavezno se završavaju selfiranjima, pa se vi mrštite dok vas slikaju i ostadoste namćor za sva vremena. Znam i one koji su iz iskustva odavno uhvatili šta im najbolje stoji na fotografijama, pa na primer puće poluotvorena usta  kao ribe. Ili žmirkaju kao da im vetar duva u lice, ali to opet izgleda smešno kad ukapirate da su oni na svim fotkama ustvari isti.

Ima i nekih drevnih društvenih zajednica koje zabranjuju fotografisanje ljudi jer čvrsto veruju da svaka fotka otkida deo duše. Ima i istorijskih fotografija, kao na primer ona sa uplakanim golim detetom koje trči ispred vojnika, drumom u plamenu… Kažu ta fotka je zaustavila rat u Vijetnamu.

Štampani mediji ne mogu bez fotografije. I kao što se mediokritetska misao najlakše sakrije obučena u stihove, tako i neka tupava izjava dobija publicitet uz fotografiju privlačne osobe.

A u reklamnim delovima časopisa, fotografije lepotica prodaju sve, od automobilskih guma do porodičnih letovanja.

Gotovo svi mobilni telefoni danas imaju i video kamere. Ali video snimaka je neuporedivo manje nego fotografija, što je samo još jedan dokaz njene moći.

I sam Fejsbuk, kao jedan od najvećih biznisa današnjice, počiva na fenomenu fotografije i želji ljudi da komuniciraju preko njih.

Fotografija uspeva da zaustavi neumitnu dimenziju naše stvarnosti: vreme. Kažu, ona je isečak iz vremena. Kažu, ona je sposobnost otkrivanja skrivenih detalja. Meni se oduvek dopadala misao jedne od najslavnijih umetnica fotografije Dorotee Leng koja je rekla da je fotoaparat instrument koji uči ljude da gledaju bez fotoaparata. Pitam se da li je legendarna Dorotea još u pravu?!

Izvor: AllMe

 

ODGOVORI