Ljubav je oduvek bila ono što ljudi žele da definišu, a opet ono što svako od nas različito doživljava. Iskustva, koja nas formiraju, oblikuju i našu ljubav. Zrela ljubav predstavlja potpuno ostvarenje sopstvenog potencijala, jer čovek koji voli sebe jedini je u stanju da voli i drugog čoveka. Jedino prihvatanje sebe, sa svim manama i vrlinama, omogućava prihvatanje i drugog, sa svim manama i vrlinama.

Zrela ljubav je uzajamna i ravnopravna. To je odnos u kom se oba partnera razvijaju i prihvataju jedno drugo kao celovite osobe. Ljubavni odnosi koji nemaju ove osnovne sastojke su nezreli oblici ljubavi. U takvim odnosima partneri menjaju zrelu ljubav za nešto drugo što dobijaju. Nekad je to zaštita i ušuškanost, nekad moć, lagodan život, posedovanje, seksualno zadovoljenje…

svi ljudi žele da ih neko  voli

Kod nezrele ljubavi, partner se doživljava kao sredstvo za zadovoljenje neke od parcijalnih potreba. Osoba koja to čini, istovremeno i sebe pretvara u sredstvo za zadovoljenje nekih partnerovih parcijalnih potreba. Na primer, žena muškarca doživljava kao sredstvo za zadovoljenje potrebe za materijalnom sigurnošću i lagodnim životom, a muškarac nju kao seksualni objekt, trofej koji poseduje i nad kojim ima moć upravljanja (“privatizovao” ju je).

Zadovoljavanje tih parcijalnih potreba je samo “utešna nagrada” za one koji ne veruju da je moguće uspostaviti odnos zrele ljubavi.

Ili ne veruju da je to moguće za njih. U nezrelim oblicima ljubavi ni jedan partner nije celovit, nije osoba, već se pretvara u deo sebe. I to onaj deo koji služi zadovoljenju neke parcijalne potrebe, svoje ili partnerove. Svi ljudi čeznu za tim da ih neko voli baš onakvima kakvi jesu, kao celinu. Ali većina se zadovoljava “utešnim nagradama”, zamenama zrele ljubavi za nešto drugo.

Gotovo isti odnos većina ljudi ima i prema poslu kojim se bavi. Umesto uzajamnosti sa poslom, osećaja osobe da se razmenjuje sa poslom kojim se bavi, da se ostvaruje kroz posao, daje najbolje od sebe i zadovoljna je onim što prima jer voli to što radi, mnogi ljudi biraju da rade poslove koje ne vole zbog nekih pojedinačnih aspekata tog posla. Najčešće su to zarada, status, moć. I nikad, kao i u odnosu sa ljudima, ne budu zadovoljni ovom parcijalnom “utešnom nagradom”. Zašto se ljudi odlučuju da menjaju nešto veliko za nešto malo?

Autor: Nebojša Jovanović, psiholog, psihoterapeut, edukator

Izvor: Psihologija za život

ODGOVORI