Američki filozof i psiholog 19. veka Vilijam Džejms jednom prilikom je rekao: “Čovek je suma svega onoga što može nazvati svojim”. Istina je da se iza ljudskog identiteta nalazi nešto što je često teško uhvatiti, pogotovo zato što nas oblikuju drugi ljudi, spoljni događaji i složeni unutrašnji procesi. Ipak, psihologija posedovanja nije uzrokovana sam materijalističkim vremenom u kom živimo.

Vreme je da se probudiš, savremeni čoveče.

Veza koju gradimo sa stvarima

psihologija posedovanja

Ljudi se vezuju za stvari koje poseduju, bilo da je u pitanju odeća, nameštaj, ukrasi i sitnice ili tech uređaji. Svaki od predmeta koji smatramo svojom ličnom svojinom, a pritom nam je posebno drag – dobija na vrednosti jer u njega ulažemo svoje emocije i sentiment.

Zanimljivo je da naša veza sa stvarima počinje od malih nogu. Žan Pijaže, švajcarski razvojni psiholog najpoznatiji po svojoj teoriji kognitivnog razvitka, primetio je da čak i novorođenčad pokazuju sklonost ka posedovanju određenih predmeta. U tako ranom periodu najčešće je u pitanju omiljeno ćeba ili igračka, od kojih se ne odvajaju.

Jedno istraživanje iz 2008. godine pokazalo je da deca koja su tek prohodala više vrednuju svoje lične predmete nego identične replike tih predmeta.

Čak ih ideja o tome da kući ponesu kopiju umesto svog originala prestravljuje.

U doba adolescencije izgradnja sopstvenog identiteta je primarna. To je period kada različiti predmeti dobijaju vrednost simbola inicijacije te se za njih ljudi izrazito vezuju. Ovde je uglavnom reč o samostalno izabranim predmetima (odeća, obuća, nakit) kojima se iskazuje stav ili pripadnost određenoj socijalnoj grupi.

Emotivna vrednost izabranog predmeta uvek nadjačava njegovu novčanu vrednost kroz čitav život čoveka.

Psihologija posedovanja i statusni simboli

psihologija posedovanja

Predmeti koje ljudi vole i poseduju su neretko u funkciji statusnih simbola. Šta će biti statusni simbol u mnogome zavisi od kulture u kojoj se živi. U kontekstu Zapadne civilizacije najčešće je u pitanju neki vid luksuzne robe koja funkcioniše kao indikator ekonomske moći. To mogu biti skupocena kola, jahta, prostrano imanje ili luksuzni predmeti premium kvaliteta, obeleženi prepoznatljivim brendom.

Pored toga, ljudi kupovinom određenih predmeta uspostavljaju kontrolu nad vlastitom reputacijom i imidžom. Kroz njih, oni pokazuju ko su i kakve vrednosti imaju. Na taj način, stvari postaju deo čovekovog identiteta i bez njih, on postaje neprepoznatljiv. Ne samo okolini već i sebi. Brendovi, koji znaju do koje mere je danas izražen individualizam, se trude da potrošačima daju mogućnost da svoje proizvode personalizuju i učine ih još više svojima.

Tako se kod kupaca stvara osećaj da prostim posedovanjem sportske opreme već ostvaruju svoje ciljeve u sklopu ganjanja zdravijeg života.

psihologija posedovanja

Nauka je pokazala da postoji poseban psihološki efekat (tzv. enclothed cognition) koji se javlja kada obučemo određenu vrstu odeće. On utiče na našu spremnost da treniramo ili uradimo određeni zadatak koji je pred nama. Kad je reč o brendu Apple, kupci se često (svesno ili nesvesno) zanesuhttps://www.pasarella.rs/wp-admin/post.php?post=18156&action=edit da su, samim tim što ulože u računar najnovije generacije na pola puta da pokrenu sopstveni posao i realizuju ideju koja će promeniti svet.

Psihologija posedovanja i njeni efekti na celokupno društvo je nazanimljivije posmatrati u Japanu. Zemlja izlazećeg sunca je poznata je po stanovima malih dimenzija i minimalizmu,  kada je reč o dizajnu enterijera. Ipak, japanska nacija je opsednuta tehnologijom, te su ljudi okrenuti posedovanju stvari koje označavaju napredak i okrenutost budućnosti. Uzmite primer pušača: od 2014. godine, u Japanu je dostupan IQOS, uređaj za konzumaciju duvana koji je neverovatno popularan. Postoje neke prognoze da će IQOS zameniti tradicionalne cigarete u državi koja je svetski poznata po tehnološkim izumima i prijateljskom i otvorenom odnosu prema robotima i veštačkoj inteligenciji. Dakle, iako su im lični prostori oslobođeni suvišnih predmeta, lična svojina i dalje predstavlja važan deo identiteta japanskog čoveka.

Tamna strana materijalizma

Prilično je jasno da živimo u svetu materijalizma. Ali je takođe previše pojednostavljeno reći da samo pokušavamo novcem da kupimo sreću ili da smo zarobljeni u svojim potrošačkim ulogama. Veza koju imamo sa stvarima je kompleksna i slojevita. Obzirom da je imamo od malih nogu (čak pre svesne faze u kognitivnom razvoju), ne možemo reći da je potreba za posedovanjem u potpunosti konstrukcija društva. Jedan deo je urođen i deo je ljudske prirode.

Onaj drugi, stečeni, je samo oblik kompenzacije za nedostatak nečega (obično pažnje). U takvim situacijama stvari uglavnom pričinjavaju samo kratkoročnu sreću.

Izvor: Kultivisi se.rs

 

2 KOMENTARI

ODGOVORI