Umberto Eko je svetskoj javnosti poznat kao pisac, međutim aktivnosti ovog čoveka su bile mnogo obimnije. Bavio se prevodilaštvom, filozofijom, estetikom, esejistikom, predavao na univerzitetu. Umberto Eko je rođen 1932. godine i bio je dovoljno star da shvati sve užase koje je diktatura donela. Obzirom da je period Drugog svetskog rata proveo u fašističkoj Italiji, u svom delu Fašizam – zlo u 10 tačaka Umberto Eko opisuje trenutak kada u novinama prvi put životu vidi reči sloboda, diktatura, pravda. Tada saznaje i da je fašizam propao.

A svaka diktatura je ista. Bez obzira kako se zove i gde živi.

umberto eko
edvard norton u filmu americka istorija

“Orvel je u 1984 izmislio novogovor (newspeak) kao službeni jezik Anglosoka, engleskog socijalizma, ali elementi fašizma zajednički su različitim oblicima diktature. Svi nacistički ili fašistički školski udžbenici poslužili su se osiromašenim vokabularom i elementarnom sintaksom kako bi u klici zatrli instrumente kompleksnog i kritičkog mišljenja. Ali, moramo se pripremiti i na druge oblike novogovora. Čak i kada se pojavljuju u naizgled nevinom obliku popularnih emisija.

Ujutro, 27. jula 1943. saznao sam sa radija da je fašizam propao i da je Musolini uhapšen. Kada me je majka poslala po novine otkrio sam da novine na najbližem kiosku imaju različite naslove.

Štaviše, nakon što sam pročitao te naslove postalo mi je jasno da u svakim novinama piše nešto drugo.

Naslepo sam se odlučio za jedne i na prvoj stranici pročitao proglas koji je potpisalo pet ili šest političkih stranaka. Među njima i Komunistička partija, Socijalistička partija i Liberalna partija. Sve do tog trenutka verovao sam da u svakoj zemlji postoji samo jedna jedina stranka i da je u Italiji to Partito Nazionale Fasciste. Sada sam otkrio da je u mojoj zemlji moglo postojati i više stranaka u isto vreme. Kako sam bio pametan dečko, smesta sam shvatio da tako mnogo stranaka nije moglo preko noći da izraste iz zemlje. One su, očigledno je, neko vreme morale da postoje u ilegali. Proglas na naslovnoj strani slavio je kraj diktature i povratak slobode. Sloboda govora, štampe, političkog organizovanja. Te reči sloboda, diktatura, prava– tada sam ih čitao po prvi put u svom životu.

Moramo ostati budni kako smisao tih reči ponovo ne bi pao u zaborav. Fašizam je još uvek oko nas, ponekad neugledno obučen. Bilo bi mnogo lakše za nas kada bi se na svetskoj sceni pojavio neko i rekao: “Želim drugi Aušvic, želim da crne košulje ponovo pradiraju italijanskim trgovima”. Život nije tako jednostavan. Fašizam se može vratiti i pod najnevinijom maskom. Naša dužnost je da ga razotkrijemo i da upremo prstom na svaki od njegovih primera, svakog dana, na svakom mestu na svetu. Sloboda i oslobođenje zadaci su kojima nikada nema kraja.”

Izvor: 6yka.com

ODGOVORI