nedovrseni odnosi
nedovrseni odnosi

Naši se putevi i odnosi kroz život ukrštaju sa putevima drugih ljudi. Počevši od naših roditelja, sestara, braće, dece pa do ljubavnih i bračnih partnera. Karmička učenja kažu da se uvijek susrećemo s istim dušama, samo pod različitim maskama i različitim ulogama. Dokle god duša prolazi kroz ciklus fizičkog utelovljenja ona ima neki teret, dug, obavezu – nije u potpunosti slobodna. Kroz interakciju s drugima nam je data prilika da se oslobađamo okova karme ili da ih još više stegnemo oko sebe.

Karma nije ništa drugo do posledica dela koja smo radili iz nedostatka ljubavi i nepovezanosti s njenim izvorom. Kroz nedostatak ljubavi, mi smo svesno ili nesvesno povređivali druge, ili su to oni činili nama. Sada se srećemo u banci karme kako bismo razrešili zaostale kredite, sve po Zakonu koji je isti za sve. Karmički zapisi su pohranjeni u akaši (memoriji univerzuma). Akaši nije dostupna našem svjesnom umu. Ali, mi možemo putem emocija i osećaja koje drugi izazivaju u nama, prateći ih kao unutrašnji kompas, spoznati razloge našeg spajanja i lekcije koje trebamo da savladamo. Kada neki odnos ispuni svoju svrhu, on prestaje. Ta osoba se udaljava iz našeg života. S određenim osobama imamo jako negativan kurs i pored kurtoazije i ljubaznosti. Kao da uvek postoji neko trenje, nelagoda i napor u konverzaciji, te olakšanje nakon što se takva osoba udalji iz naše blizine.

Međutim, ne bismo trebali zanemariti postojanje takvih emocija i njihovo prisustvo u nama. Izvor takvih emocija nije ni u kome drugom, već unutar nas. Netko se samo pojavio i uzburkao mulj i nečistoću u dubini našeg bića. Otkud nama ta nečistoća? Od potisnutih i neprerađenih negativnih iskustava i neželjenih emotivnih stanja straha i bola. Svi ljudi su naši učitelji koji imaju nezahvalnu ulogu da nam ukažu na potisnute otrove. Tih se otrova grčevito držimo i stegli  smo ih svim svojim bićem u našim stanicama, mišićima, krvnim žilama. Naše kompletno telo, mišići, izraz lica i očiju oslikavaju naš duh i našu unutrašnjost. Postoje i drevne tehnike čitanja lica iz koga se može oceniti nečiji karakter i sklonosti. Kakve su nam usne, kakav nam je oblik obrva, očiju brade – takav nam je karakter.

Prvi naš kontakt s nekom osobom odvija se na vizualnom nivou pa najčešće bivamo privučeni upravo takvim karakteristikama. No, do privlačenja zapravo dolazi na sasvim drugom, podsvesnom nivou, gde dolazi do čitanja podsvesnih karmičkih zapisa. U suštini, naš karmički zapis “prepoznaje” ono što je u određenom trenutku za nas neophodno kako bi se odmotao i očistio deo karme. Istovremeno se očitava i karmički zapis druge osobe i tako dolazi do spajanja, odnosno ulaska u odnos. Naši ljubavni odnosi uglavnom počinju zaljubljivanjem kroz koje se trudimo ispoljavati što bolje osobine i to ustvari nismo mi, nije naše pravo ja. Tu se u suštini ne događa ništa što je bitno za naš rast i razvoj. Bitne stvari se događaju prilikom prvog sukoba. To su trenuci zlata vredni.

Kada se dogodi prva ljubomora, trebli bismo da se zapitamo: “Otkud meni ovaj osjećaj? Šta ja to nosim u sebi?” Nije dovoljno samo potisnuti mulj i čekati da se ponovo umiri i utiša, kako bi izgladili situaciju. Potrebno je odmah raditi na tome da se smesti taj lutajući fragment koji nije integrisan i koji traži svoje mjesto u mozaiku. Takvi fragmenti predstavljaju slabe karike naše ličnosti. Mi smo na primer nekada u detinjstvu doživeli odbacivanje i u tom presudnom periodu došlo je do otcepljenosti jednog dela karaktera koji je postao magnet za privlačenje istih emocija.

Tako se s vremenom naša ličnost polarizuje i iscepa (dezintegriše) poput razbijene posude. Tada svaka pukotina predstavlja zaseban magnet određenog emotivnog iskustva straha, bola, mržnje, ljubomore i sl. Dok jedan deo nas u određenom procentu nastavi da funkcioniše stabilno. Taj stabilni deo mi forsiramo u odnosu s drugima do određene mere, ali čim ponašanje partnera izađe iz okvira funkcionisanja našeg stabilnog dijela, čim nismo u stanju da razumemo neki njegov potez, mi se rasipamo i prebacujemo na rasute fragmente straha. Odakle naš um inače crpi svoja uverenja.

Partner zapravo samo izvršava ulogu i nastoji da pokrene raspadnute delove ne bi li se poput puzli složili u jednu celinu i stvorili mozaik našeg bivstvovanja. Zapravo, na celovitim delovima naše ličnosti nema posla, to je deo kuće koji je osposobljen za stanovanje. Ali, postoje delovi krova koji prokišnjavaju. Postoje prozori (vrata percepcije) koje treba očistiti i izmeniti i to je deo kuće na kome treba raditi. Ali, mi to ne razumemo, nas to pogađa i boli jer u tome vidimo partnerovu nameru da nas povredi. Partner je samo majstor koji je došao popraviti ruševne delove nas.

Šta je tu karmičko? Najviše karmičko od svega jeste proživljavanje određenih emocija, mi gradimo odnos s osobom koja je u nekoj daljoj prošlosti isto osećala zbog nas.

Mi smo je na isti način “povredili”, odnosno “razbili” smo je na komade i stvorili negativna iskustva. Ali odnos nikada nije dovršen do kraja, uvek je dolazilo do prekida bilo smrću ili na neki drugi način. Suština karme nije da se vrati milo za drago niti da se neko kazni, već da se osobe ujedine u bezuslovnoj ljubavi i duhovnoj celovitosti. Naučiti delovati iz ljubavi i postati jedno – jer ja sam partner i partner je ja. On je taj otkinuti deo. I svaka osoba (ono što je u njoj) predstavlja po jedan otkinuti deo, kao kada kap otmemo od okeana. Ja sam i kap (ja) i okean (svi ljudi), ceo okean je sadržan u jednoj kapljici. Dokle god se odnos ne iskristališe na tom nivou, osobe će se sretati u raznim životima i u različitim ulogama.

Izvor: Atma.hr

ODGOVORI