Search for content, post, videos

Dužnost roditelja nije da konstantno udovoljava detetu!

Svako ko ima dete ili radi s decom zna da nas „veliku decu“, ta ista mala deca mogu mnogo čemu naučiti. Znate li čemu? Nečemu što smo i mi znali, da cenimo i poštujemo, ali što smo s vremenom, pod uticajem iskustva, zapostavili ili zaboravili. U svakom slučaju ima puno onih koji ne žele od dece da uče već je fokus roditelja da udovoljava detetu.

Iskreno prijateljstvo. Deljenje, pomaganje prijatelju u nevolji. Govorenje istine, pristupanje drugom ljudskom biću bez loše namere. Želja za igrom, poverenje i praštanje. To su samo neke od vrednosti koje postoje u dečjem svetu, a koje mi odrasli često zaboravljamo.

Problem su uvek odrasli, deca nikada nisu kriva. Deca najčešće uče po modelu, a njihovi modeli su roditelji. Svi oni imaju drugačiji način vaspitanja shodno svom sistemu vrednosti, uverenja i nasleđenih obrazaca i uloga.

Poteškoće nastaju onda kada u načinu odgoja prevladava udovoljavanje. Tačnije to je  fokusiranje isključivo na zadovoljenje dječjih želja odmah i po svaku cenu.

Deca čuvana „pod staklenim zvonom“ često se jako teško uklapaju u grupu. Plaču ako ne postoji mogućnost da se njihove potrebe odmah zadovolje, vrlo retko se znaju izboriti za sebe. Postaju ranjivi i asocijalni. Neretko imaju osećaj da ih druga deca ne vole i da ih niko ne razume osim roditelja.

Zaštitnički nagon roditelja prema detetu je biološki opravdan i svakom detetu vrlo potreban. Ono što ni jednom detetu nije potrebno je preterivanje u brizi.

Vrlo često vidim da roditelji dovoze i odvoze decu iz škole, mešaju se u njihov odabir prijatelja, traže od nastavnika da se djetetove potrebe uvijek i odmah zadovolje. Traže od drugih ljudi da ih učine sretnim, ne shvatajući da uloga škole i nastavnika nije da decu čini sretnima nego da ih pripremi za realan život. Da ih uči kako da se bore za sebe i pronađu svoje mesto u društvu u kome žive.

Najbolje je kada škola i roditelji sarađuju i zajedno uče decu preuzimanju odgovornosti. Takođe je korisno decu učiti razboritosti, prilagođavanju, druženju, radu u timu, radnim navikama i disciplini. Koliko god postojale nesuglasice u odnosu i komunikaciji roditelja i nastavnika, dobrobit deteta mora uvek da bude na prvom mjestu!

Budimo realni. Roditeljska pomoć i briga su uvek potrebni pa i kada odrastemo, ali onaj roditelj koji se povuče kada vidi da se dete snalazi može biti siguran da radi pravu stvar. Jako je bitno dopustiti detetu da upozna život kakav jeste. Pomoći mu da ovlada veštinama koje će mu služiti da postane stabilan i zreo čovek i kada ode iz obiteljskog gnezda.

Na ovaj način deca će izrasti u odgovorne, zadovoljne i emocionalno zrele ljude kadre da se uhvate u koštac sa životom! Dužnost roditelja nije da uvek i po svaku cenu učini svoje dete sretnim, već da ga nauči da samo sebe čini sretnim.

Olivera Kovačević

Izvor:Atma.hr